Михајло И. Пупин

Михајло Пупин се родио 9. октобра 1854. године у Идвору, који се тада налазио у саставу Војне границе. Прва слова научио је у идворској основној школи а школовање је наставио у реалној гимназији у Панчеву и Прагу.

У Сједињена Америчке Државе ушао је 1874. године као један од многобројних усељеника. Пет година је провео као физички радник учећи енглески језик и стичући знања потребна за упис на колеџ. 1879. године постао је студент "математике и филозофије" на Колумбија универзитету. Михајло Пупин је био одличан студент. Добио је стипендију за постдипломске студије у Кембриџу. Ту се упознао са физиком, тада науком у успону. Докторске студије обавио је у Берлину, код тада најученијег физичара, професора Хелмхолца.

По повратку на Колимбија колеџ добио је место редовног професора. Предавао је студентима физику, механику, математику... преко 30 година.

Током своје професорске каријере Михајло Пупин бавио се и научним и проналазачким радом. Званично, Пупин има 24 пријављена патента. Међу њима се истиче "Пупинов калем" проналазак који је омогућио телефонске разговоре на велике удаљености. Омогућио нам је да сви имамо телефоне на тај начин што је омогућио да се велики број телефонских разговора проведе кроз једну телефонску линију. Усавршио је рентгенску фотографију тако што је скратио време експозиције и побољшао квалитет снимка. Подржао је Николу Теслу и његов систем наизменичних струја у "рату струја" са Томасом Едисоном.

 

Михајло Пупин је остао познат као мецена уметницима који су радили између два светска рата. Био је друг из детиљства са Урошем Предићем а одржавао је сталне преписке са Иваном Мештровићем и Пајом Јовановићем.

Пупин се бавио и политиком. Остало је познато његово заступање за границе Краљевине СХС на Мировној конференцију у Версају 1919.

Помогао је развој економије нове државе а и сам је био велико дародавац неразвијеним крајевима. Оснивач је "Пупиновог фонда" који је имао задатак да помогне развој привреде. Такође је основао "Фонд Олимпијаде Алексић Пупин" које се бринуо о школовању ратне сирочади из првог светског рата.

 

Иако је живео у Америци, Михајло Пупин није заборавио свој Идвор. Није пропуштао тренутак када може да га посети и проведе најпријатније тренутке у свом дворишту. Да би свима појазао одакле је Михајло је свом имену додао средње слово И. од Идворски. Свом Идвору се одужио на тај начин што је саградио "Народни дом Михајла И. Пупина", зграду која је требала постати центар образовања будућих генерација Идвораца.

 

Михајло Идворски Пупин имао је ту част да постане славан и поштован од свих још за свог живота. Носилац је бројних признања и награда за свој професорски и научни рад. За проналазаштво добитник је "Едисонове медаље" - највећег признања које неки проналазач може примити. Један се награда зове по његовом имену: "Пипинова медаља" - награда за радове у физици.

Током свог живота, Михајло И. Пупин јеобјавио двадесетак књига. За једну, своју аутобиографију, "Са пашњака до научењака", добио је Пулицерову награду.

 

Михајло И. Пупин, умро је у Њујорку, 12. марта 1935. године. Сахрањен је на гробљу Вудлон, у Бронксу.